Arsić: “Urednik” je metafora za diktaturu

Reditelj Vojkan Arsić, priča za naš portal o novoj predstavi “Urednik”, čija je premijera 6. marta u Dorćol platzu, poredi medijsku cenzuru i diktaturu vlasti sa društvenim eksperimentom i navodi da ona ima neverovatno loš uticaj na mentalno zdravlje jedne nacije. 

Predstava „Urednik“, koju režira Vojkan Arsić po tekstu Sare Radojković i u produkciji Reflektor teatra, govori o katastrofalno lošem stanju medija, manipulacijama i međuljudskim konfliktima unutar jedne televizijske redakcije, ali se osvrće i na sistem centara moći i rodnih uloga u društvu u kojem živimo.

– Mislim da je stanje u Srbiji takvo da građani nemaju kontakt sa realnošću a nemanje kontakta sa realnošću je psihijatrijska dijagnoza. Jasno je, onda, šta su posledice igranja sa istinom. Devedesete, ratovi i sve ostale gluposti nisu nanele toliko štete mentalnom zdravlju ove nacije koliko ova medijska diktatura i cenzura. Ovo je jedna vrsta eksperimenta koji će se izučavati. Mi smo obični kunići – ocenjuje Arsić.

Predstava govori i o položaju muškaraca i žena na Balkanu. Arsić ističe da je to tema koja mu je oduvek bila jako bliska i kojom se bavio i u ranijim predstavama.

– Jedna strofa pesme iz predstave kaže, „da si muško možda bih ti verovao“, a u druga „da si s puškom“…  Ipak, ova predstava se ne bavi rodom, već medijima i novinarima. Međutim, ja sam se pitanjima o rodu mnogo bavio u životu. Čak ni sada, predstava koja se bavi drugom temom, ne može da se isključi od teme roda.

Postoje dve verzije predstave: u jednoj je muškarac na čelu mašinerije koja pravi haos, u drugoj je žena. Potpuno je neverovatno koliko se odnosi između likova promene u zavisnosti od verzije, kao da imamo dve predstave koje možemo da posmatramo kroz rodnu perspektivu. Zaključili smo da se u situaciji kada je žena na mestu urednice povećava nivo njene agresije, a smanjuje nivo poverenja, odnosno, ona kao urednica svoju poziciju mora agresivnije da brani, dok je kod urednika to nešto očekivano i prihvaćeno – objašnjava Arsić i dodaje:

– „Urednik“ je metafora za diktaturu u kojoj živimo. Predstava je o uređivanju jednog društva koje je u potpunoj suprotnosti sa demokratijom. Samo demokratija može biti urednik jednog društva.

Ova napeta drama prati dinamiku jedne televizijske redakcije i kako se ona, što kolektivno što individualno, nosi sa time kakve će informacije plasirati u javnost. Iako isprva deluje kao da novinari utiču na sudbinu ljudi sa kojima nisu u ličnom kontaktu ispostavlja se da, zapravo, utiču na sudbine sebe samih.

Jedna od glavnih glumica, Jelena Rakočević, koja u predstavi igra novinarku Vere Katić, govori o tome kako je, u predstavi, kao žena doživljena na svom poslu:

– I u jednoj i u drugoj verziji igram novinarku koja na kraju postaje urednica. Nažalost, lik Vere oslikava položaj žene na Balkanu. Na nama ženama je da se borimo na neki svoj način, za prava, glas i poštovanje. Imali smo takvih scena i ranije u pravom životu. Mi smo dosta istraživali u pripremama za predstavu. Priče naših novinarki su nam pomogle da spremimo komad kako treba. O tome i ovde govorimo, kao i o medijskom mraku i cenzuri u kojoj živimo – objašnjava Jelena za Nova.rs.

Vlada Slavković, koji u „muškoj“ verziji predstave ima jednu od glavnih uloga, urednika Crnog, govori o centrima moći koji su, kako navodi, isti za sve bez obzira na rod.

– Srbija je definitivno zemlja u kojoj su rodna ravnopravnost i zastupljenost polova i dalje u nepovoljnoj poziciji po žene. Ova predstava pokušava da prikaže da ne postoji samo muški svet u kojem živimo, već i svet u kojem postoji moć po nekoj vertikali koja se nad svima nama nadvija. Igram ulogu urednika, ali on je ispod direktora koji je ispod nekoga u vlasti. Po toj vertikali, i on je neko ko je potčinjen. Imamo veoma jasno prikazano kako funkcioniše sistem moći. Ta naša igra u kojoj menjamo uloge pokazuje i kako žena može da bude doživljavana u svojoj redakciji, ali podjednako i kako nas tretiraju centri moći nevezano da li ste muško ili žensko.

U predstavi igraju Jelena Rakočević, Vladan Slavković, Tanja Petrović Živković, Darko Ivić, Miloš Lazarov, Mirjana Zeljković, Marko Panajotović i Maja Šuša.

Autor: Pero Jovović

Izvor: Nova.rs