Hrvate, Albance i NATO pobeđujemo samo u tabloidima

“Svaki dan pobeđujemo Hrvate, Albance i NATO pakt, ali samo na naslovnim stranama tabloida koji uređuju kao neki urednici”, govori Vladan Slavković, glumac, reditelj i politički aktivista za Nova.rs.

Vladan Slavković, poreklom iz Kraljeva, godinama se bavi glumom i političkim aktivizmom kao deo pokreta “Lokalni front” koji je početkom ove godine najavio bojkot predstojećih parlamentarnih izbora u aprilu.

Svoj bunt protiv sistema koji, kako kaže, propagira fašizam i nacizam, preneo je na ulogu urednika u istoimenoj predstavi, režisera Vojkana Arsića. On je u razgovoru za Nova.rs objasnio svoje političke i društvene odluke, te se osvrnuo na “medijski mrak” i cenzuru koja vlada u domaćim medijima, a kojima se pomenuta predstava upravo i bavi.

“Bojim se da je stanje medija još mračnije nego što smo ga prikazali u predstavi. Mi smo zbog dramatizacije to malo upristojili. Prema svedočenjima novinara koji su gledali ovu predstavu i sa, pretpostavljam užasavanjem, posmatrali svoje živote, dobili smo informaciju da je realnost puno gora i teža. Postoje mnogobrojni instrumenti pritisaka i prinude koje nismo stigli da obradimo. Publika u to možda čak i ne bi verovala. Realnost je mračnija od ovoga što mi prikazujemo, mnogo mračnija”, započinje razgovor Vladan Slavković.

Govoreći o prelasku iz politike na glumu i obrnuto, Vladan objašnjava da je to deo iste borbe koju naziva borbom za javni interes.

“Ja sam aktivan i na političkom polju sve vreme. Politika u samoj teoriji znači “borba za javni interes”. Moja borba za javni interes je, sa jedne strane, moje bavljene kulturom kao radnim mestom i osnivačem i pokretačem jedne nezavisne pozorištne trupe i jednog festivala. To je moj posao. U normalnoj zemlji, to bi bilo moje glavno zanimanje. Takmičio bih se sa kolegama i naravno sa konkurencijom, ko je bolji, ko je kreativniji itd. Međutim, došao sam u situaciju da u mom gradu Kraljevu, bavljenje kulturom nije dozvoljeno. Postoje neki zvanični tokovi stvari u kojima vi ne smete da se bavite određenim temama, nije preporučljivo da se bavite određenim predstavama koje kritikuju sistem, niti da dovodite određene glumce koji ne odgovaraju centrima moći na vlasti. Samim tim što ja poštujem određenu kulturu, pogotovo u stvaranju i pozorištu, postajem disident jer se to krši sa zvaničnom pozorišnom politikom koja je nametnuta i kojima je cenzurisano apsolutno sve”, govori Vladan i dodaje:

“Moje bavljene kulturom je moje zanimanje. Dozvoliću sebi da imam taj luksuz da u politici smem da izgubim, jer imam svoj posao i ne bavim se politikom zbog novca ili zbog pristupa medijima. Bavljenje politikom je još od Stare Grčke sasvim normalna i legitimna stvar, ali nažalost živimo u društvu u kome je bavljenje politikom postalo zabranjeno. Okruženi smo fašistima i nacistima koji koriguju veličinu srpstva u nama i koji pokušavaju da ograniče nivo slobodoumstva u nama. Sada je zabranjeno baviti se ljudskim pravima, LGBT zajednicom, baviti se pravima žena i kulture. Jedino je dozvoljeno biti Srbin, biti pravoslavac i baviti se politikom na način koji država zahteva. Svi ostali, koji iskaču, su otpadnici ili opozicionari. Ne pristajem da budem deo establišmenta koji forsira vladajuća stranka i kojim pokušava da uokviri sve u svoje kockice.”

Dodatno objašnjavajući trenutno stanje u državi i društvu, Vladan navodi da je to posledica tridesetogodišnje politike populizma koja jasno i nedvosmisleno vodi u rat, inflaciju i bežanje mladih iz zemlje.

“Ono što je u politici u potpunosti uništeno u prethodnih trideset godina je reč. Mi ulazimo u situaciju da su raspisani nepravedni izbori, da je medijski prostor potpuno okupiran, i igramo utakmicu u neravnopravnim uslovima. Mogli smo da se prodamo za fine odborničke mandate i budžetska sredstva, i da postanemo deo vlasti koja bi nas prigrlila kao dobre i poslušne kuniće. Međutim, dali bismo legitimitet nečemu što oni žele da predstave kao idealnu demokratiju u Srbiji. Mi međutim, ne pristajemo na to. Nama je bojkot samo reč kojom branimo sopstvenu reč”, govori i dodaje:

“Mislim da je narod u Srbiji veoma političan. U poslednjih trideset godina je uvek išao nekim populizmom koji je donosio neku vlast, kojoj se vi možete dodvoriti da vas predstavlja kao ponosnog Srbina, bezobzira da li ulazite u rat sa prvim komšijama ili činite zločine ili uništavate sisteme čitavih društava. To vas onda dovodi u hiperinflacije, velike ekonomske probleme, zaduženja, a najstrašnije, dovodi vas u situaciju u kojoj veliki broj mladih ljudi beže iz Srbije. Politični ljudi glasaju za vladajuću stranku, ali vlast ne može više time da upravlja jer ne postoji mlada radna snaga koja će da popunjava radna mesta i fabrike. Radnih mesta možda i ima, ali nema ko da ih popuni. Došli smo u situaciju da više nema stručnog naroda, više nema stručnog, što se kaže, majstora koji će moći da popravi problem. Nema ljudi koji mogu da povuku radni deo. Samo 1,500 ljudi radi u Kraljevu u privatnom sektoru, to je stravično”, zaključuje Vladan za Nova.rs.

Predstava „Urednik“, koju režira Vojkan Arsić po tekstu Sare Radojković i u produkciji Reflektor teatra, govori o katastrofalno lošem stanju medija, manipulacijama i međuljudskim konfliktima unutar jedne televizijske redakcije, ali se osvrće i na sistem centara moći i rodnih uloga u društvu u kojem živimo.

Ova napeta drama prati dinamiku jedne televizijske redakcije i kako se ona, što kolektivno što individualno, nosi sa time kakve će informacije plasirati u javnost. Iako isprva deluje kao da novinari utiču na sudbinu ljudi sa kojima nisu u ličnom kontaktu ispostavlja se da, zapravo, utiču na sudbine sebe samih.

Vlada Slavković, koji u predstavi ima jednu od glavnih uloga – ulogu urednika Crnog – govorio je ranije za Nova.rs o centrima moći u predstavi koji su, kako je naveo, isti za sve bez obzira na rod.

“Srbija je definitivno zemlja u kojoj su rodna ravnopravnost i zastupljenost polova i dalje u nepovoljnoj poziciji po žene. Ova predstava pokušava da prikaže da ne postoji samo muški svet u kojem živimo, već i svet u kojem postoji moć po nekoj vertikali koja se nad svima nama nadvija. Igram ulogu urednika, ali on je ispod direktora koji je ispod nekoga u vlasti. Po toj vertikali, i on je neko ko je potčinjen. Imamo veoma jasno prikazano kako funkcioniše sistem moći. Ta naša igra u kojoj menjamo uloge pokazuje i kako žena može da bude doživljavana u svojoj redakciji, ali podjednako i kako nas tretiraju centri moći nevezano da li ste muško ili žensko.”

Predstava “Urednik” biće prikazana još večeras u 20 časova na Dorćol Platzu – Dobračina 59.

 

Autor: Pero Jovović
Izvor: Nova.rs