Vojkan Arsić, reditelj predstave “Urednik”: Zadatak umetnosti je da nas leči i popravlja

Nakon sinoćnog premijernog izvođenja predstava “Urednik” reprizno će biti izvedena u Dorćol platz-u 9, 10. i 11. marta.

Nova predstava u produkciji Reflektor teatra bavi se dramatično lošim stanjem medija, aktuelnom temom u Srbiji danas. Predstava “Urednik” koju režira Vojkan Arsić, a po tekstu Sare Radojković, govori o lažnim vestima i medijskim manipulacijama u vremenu posti-istine. Pred samu premijeru postavili smo Vojkanu nekoliko pitanja.

 

Kako ste odabrali ugao iz kog ćete prići problemu medijskog mraka u Srbiji?

– Medijska i informaciona pismenost građana Srbije je na niskom nivou, pa smo krenuli od toga, sa željom da publici pokažemo kako funkcioniše proces proizvodnje vesti – doslovno proizvodnje. Kao u nekoj fabrici, vesti se proizvode u skladu sa potrebana tržišta, jer sve je trgovina. Želimo da kod publike osvestimo ovaj proces i kažemo im da se zapitaju, kada sledeći put osete da nekoga ili nešto mrze, kome je to u interesu.

Šta vas je najviše plašilo tokom procesa rada na predstavi?

– Najviše me je plašilo da li ćemo uspeti da pronađemo meru između fikcije i realnosti, a ne izgubiti život predstave i likova koji je nose. Tokom rada na predstavi, dokumentarnim putem, sakupili smo puno situacija iz života novinara, razgovarajući sa njima o tome. Upravo te priče koristili smo prilikom kreiranja teksta predstave i imali dosta čudan zadatak, a to je da ublažimo stvarnost – jer stvarnost je toliko strašna, da u pozorištu lako može da deluje kao banalna. Dramski tekst nije izdržao toliki horor koji izdržavaju mediji danas.

Koja je ključna poruka koju ovom predstavom šaljete?

– Ključna poruka je da mali čovek želi preko crte, ali da crta oko nas toliko ima da prostor kretanja sve manji, prostor slobode je okupiran. Predstava “Urednik”, po tekstu Sare Radojković, a izvođenju sjajnih glumaca i glumica (Jelena Rakočević, Vladan Slavković, Tanja Petrović, Darko Ivić, Miloš Lazarov, Mirjana Zeljković, Marko Panajotović i Maja Šuša) govori o fukcionisanju jedne TV redakcije, o odnosu vlasnika i politike, o javnom interesu i trgovini, ali zapravo govori o čoveku, Veri, posvećenoj autorki analitičko-političke emisije koja ima desetominutni prostor nakon dnevnika i završava emisiju sa gostom na „nezgodnu“ temu. Vrlo brzo shvata da je najavljena letnja pauza u stvari spremanje njenog otkaza. Nakon što ne dobije podršku od svog kolektiva koji čine ljudi koji predstavljaju razne aspekte (ne)reagovanja i podnošenja manipulacija istinom, Vera u programu uživo daje otkaz razotkrivajući manipulacijski sistem. To joj se obija o glavu kad krene medijska odmazda te borba sa vidljivim i nevidljivim neprijateljem za nju tek počinje.

Da li je zadatak pozorišta da vodi ovakve bitke?

– Zadatak umetnosti je da nas leči i popravlja, a pozorište kao takvo mora biti mesto slobode i razvoja. Da, pozorište mora da vodi one bitke koje su građanima važne. Žao mi je što ne znam kako izgleda stvarati predstave u uređenom društvu, a sve više se plašim da je naš mazohizam ono zbog čega se vrtimo u krug kroz noviju, ali i stariju istoriju.

Kakve reakcije očekujete nakon predstave?

– Nakon ove premijere očekujem da Srbija postane normalna i slobodna zemlja u kojoj će se mediji i novinari poštovati, građani informisati o važnim temama, a dekratija doživi procvat. Nakon ove premijere očekujem da Srbija postane slobodna zemlja u kojoj su kriminalci u zatvoru, plagijatori na stubu srama, a stručnjaci na pozicijama vlasti. Očekujem da institucije rade svoj posao, a zemljom umesto jednog čoveka upravlja demoratija. Očekujem da mi za doktora ne treba veza, a da posao nikome više neće zavisiti od partijske knjižice. Od Srbije očekujem da bude mesto gde se kritika ohrabruje, a cenzura kažnjava. Od Srbije očekujem da bude bolje mesto za život – ne posle ove premijere, to od nje očekujem svakog dana.

Od predstave “Urednik” očekujem da kod publike ne izazove reakciju “Pa da. Pa šta?” jer mora da nas bude briga.

 

Izvor: Blic